Dobrodošao u svijet odraslih

Sin: Izgubio sam zdravstvenu.
Majka: Sine, to je drugi put u ovoj godini!
Sin: Ma znam, ali što ću sada?
Majka: Reći ću ti kuda treba ići, pa ćeš to sve sam obaviti.
Sin: Ne da mi se. Daj ti.
Majka: Nažalost nemam vremena. Osim toga, šesnaest ti je godina i to će ti biti dobro iskustvo. Pročitaj ostatak ovog unosa »

Svoje dvorište čuvam, za tuđe nije me briga

Sjećam se jedne TV emisije i diskusije između  vlasnika diskoklubova i bivšeg ministra unutarnjih poslova o djeci maloljetnicima koja na užas svojih roditelja kasno izlaze i ostaju u diskoklubovima do u sitne sate. Pitanje je bilo zašto diskoklubovi moraju raditi tako kasno. Zašto se na ples ne bi išlo, recimo, od 20 do 23 sati. Zašto to mora biti od 24 sata nadalje? Pročitaj ostatak ovog unosa »

Kakvi roditelji – takva djeca

U jednoj privatnoj srednjoj školi, nadobudni i entuzijastični mladi učitelji/profesori organizirali za roditelje svojih učenika redovne tjedne seanse (predavanja, konzultacije) na temu „Kako se nositi s odgojem tinejdžera“. Osim jedne mame (što mislite koje?) od šesto roditelja, nije bilo – ni jednog jedinog zainteresiranog. A kasnije ćemo slušati „Nismo imali prilike, da je država ………….“.

Priča mi mlada profesorica iste škole. Nadobudno i s puno entuzijazma, oformili su mladi profesori grupu pod nazivom „menadžment“. Cilj je bio srednješkolce podučiti tajnama poduzetništva i menadžmenta. Od tristo učenika, javio se za grupu – samo jedan. Za jednoga se grupa nije mogla oformiti, tako da se od ove nadasve dobre ideje odustalo. A kasnije ćemo slušati „država se nije pobrinula da naša djeca …………“, …znate već i sami što.