Još jedan stil upravljanja

Među osobljem moje tvrtke, među mojim kolegama, ima strastvenih pušača. Ja ne spadam u takve. Ali, gledam i uočavam da svakih sat vremena odu na pušačku pauzu, koja se pokoji puta protegne i na petnaest minuta. Tijekom osmosatnog radnog vremena, njihove stanke “pojedu” gotovo dva sata radnog vremena.

Stoga sam, ohrabrena brojnim pozivima svih razina društva na demokraciju,  i ja zatražila jednokratno dvosatnu stanku, i to kad mi je bilo nužno potrebno. No, nadređeni nije htio niti čuti, trebala sam mu. Kada sam se pobunila i pozvala na pušače i njihove stanke koje traju dva sata dnevno, nadređeni je odgovorio da neka gledam svoja posla i neka se ne uspoređujem s drugima.

Zar nije dužnost onoga iznad da brine o pravednosti i jednakom opterećenju svakog svog podređenog? Jasno, našim je nadređenima jednostavnije primijeniti poslovicu: Konja koji dobro vuče, još se više tuče. Lakše je natovariti još veći teret samozatajnim, marljivim, skromnim i nekonfliktnim, nego se natezati ili preodgajati “loše” ili “teške”. Nadam se da će neki od takvih nadređenih (kojih je, kako čujem, puna Lijepa Naša) ovo pročitati.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: