Preko reda kod doktora

Svojevremeno sam kao visoko rangirana i visoko plaćena direktorica imala zaista zavidno visoku osnovicu na koju je firma za mene plaćala zavidno visok doprinos za zdravstveno osiguranje, toliko visok da si „mog’o pol bolnice kupit“. Ali, u slučaju da dobiješ gripu, idi u čekaonicu i čekaj s dvadeset umirovljenika ili osoba na bolovanju na svoj red. I obično si prehodao i gripu i prehladu, pokvarenih zubiju kao u priči i slično.

Preko reda kod doktora

Preko reda kod doktora

I desilo se jednom, da sam se žestoko prehladila, a u šest popodne trebao je biti veliki sastanak o novom projektu sa stranim dobro platežnim klijentom (čisti euri). Završivši s prethodnim sastankom, imala sam samo sat i pol vremena da skoknem do doktora. I najavim se s onim „Doktore, ja sam jedna od onih koji hrane deset penzionera, osam nezaposlenih, šest branitelja. Mogu li odmah doć na red jer idem natrag u ured zarađivati devize i puniti proračun“.

Jasno, doktor nije mogao odbiti. I uletjeh u čekaonicu, a tamo dvadesetak uglavnom starijih osoba očito radno neaktivnih. Pokucam na vrata ordinacije i nije trebalo dugo kad evo jednoga s pitanjem/konstatacijom: „Gospodična, vi bi preko reda je li? Znate, ovdje smo svi pristojni ljudi koji čekaju….“. Na sreću, prije nego li sam izustila onu o hranjenju deset nezaposlenih, sestra je otvorila vrata i ja sam ušla, u sekundi obavila svoje i izašla.

A vani skoro pobuna, vikali, ljutili se, vrijeđali, komentirali kako sam se usudila ući prije njih. Nisam izdržala i dobacila im  neka budu sretni da sam tako brzo završila jer se mogu brzo vratiti zarađivanju poreza od kojih oni žive. I da ne duljim.

Postoje dvije pravde. Pravda onih koji nisu od prirode dobili mladost, snagu, vitalnost ali i pravda upravo takvih. Pravda je da takvima, vitalnim, vrijednim, snažnima dozvoliš trunku ponosa, da ih ne srozaš na razinu robova koji smiju samo raditi ali kada zatraže minimalne privilegije u cilju još bolje produktivnosti, slabi se dignu na noge. Izlazeći iz čekaonice, osjećala sam se poniženom.

Čak nisam tih dvadeset staraca smatrala krivima, jer što oni znaju ali sustav je definitivno zatajio, među ostalim, i ovdje. Pitate se zašto nisam platila i otišla privatnom doktoru? Uz enormno visok zdravstveni doprinos svaki mjesec od desetak i više tisuća kuna, da plaćam još i privatnog doktora (najčešće bez računa) iz svog enormno oporezovanog dohotka? Pa poniženje sustavom bilo bi tada beskrajno.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: