Štrljiš ti meni, štrljiš, milo moje, jorgovanu moj

Štrljiš ti meni...

Štrljiš ti meni...

Neposredno nakon uvođenja demokracije, politika je, polazeći od poznatog pravila „kada djeca imaju novca, kramari trguju“, na ključnu poziciju velike i moćne financijske institucije postavila osobu koja nikada prije toga nije radila takve ili slične poslove. Uveseljavao je uposlenike okružnicama koje su sadržavale i takve besmislice kao što je “treba klonjivati podozrenja i sumnje na kuolarska nastupanja”.

Stavljeno je do znanja da su svakom koji želi napustiti firmu bez obzira na znanje i stručnost vrata za odlazak širom otvorena,  jer da na burzi ima dosta nezaposlenih. Na pitanje zašto nogomentni klubovi ne traže nogometnaše na burzi, nego ih kupuju za ogroman novac, odgovorio je da je nogomet jedno, tu moraju igrat vrhunski profesionalci, ali firma (koja raspolaže s milijunima) je drugo, tu profesionalci nisu bitni.

U međuljudskim odnosima nije bio jedini koji je koristio prostodušni narodnjački stil (popularan i danas) pa su razgovori obično započinjali uvodom „milo moje, jorgovanu moj“. Proslavio se kada je direktora jedne filijale koji se dugogodišnjim radom u tvrtki afirmirao kao natprosječno sposoban, ukorio riječima “milo moje, jorgovanu moj, štrljiš ti meni štrljiš, dok te ja ne potkrešem”. Smijenjen je istovremeno kada je njegov moćni zaštitnik nestao iz politike, ali od ogromne nastale štete firma se nije oporavila u cijelosti do današnjeg dana.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: